Valensijanac Martí Domínguez osvaja nagradu od 40.000 eura sa 'Mater'
Martí Domínguez EFe
11/08/2022
Ažurirano 11/09/2022 u 09:48.
U ne tako dalekoj budućnosti, najviše jedne ili dvije generacije, žene više neće gestirati ili rađati prirodnim putem, već će to činiti egzogeno: izvan tijela i sa embrionima koji su prikladno pročišćeni kako bi se izbjegle moguće genetske defekte i bolesti.nasljedne. „To nije naučna fantastika, to je iščekivanje“, upozorava pisac i novinar Martí Domínguez (Valensija, 1966.), kome je razvoj te ideje u obliku romana za razmišljanje i avanturu, na utopijsku distopiju ili distopijsku utopiju, zavisno kako gledate, sinoć mu je na katalonskom nagrađen IV Proa de Novela nagrada. Nagrada, nagrađena sa 40.000 evra, želela je da oda priznanje ovoj 'jedinstvenoj' priči koja, po oceni žirija, 'dijaloguje sa '1984' Džordža Orvela, sa 'Vrlim novim svetom' Aldousa Hakslija i, pre svega, sa ' Priča o služavki Margaret Atvud.
Domínguez, profesor novinarstva na Univerzitetu u Valensiji i direktor naučnog časopisa 'Mètode', priznaje da nije pročitao '1984' ili 'El cuento de la criada', ali, dodaje, njegovo zanimanje za ljudsku prirodu i zabrinutost Uz svu tajnost do koje su neka biotehnološka istraživanja dovela, on je zamislio svijet optimiziranih ljudi, protokola segregacije, specijaliziranih građana i kolonija disidenata koji žive na rubu.
“Možda se čini kao ekstravagantan roman, ali napisan je kao roman o današnjem društvu”, ističe Domínguez, kojemu je ideja za 'Mater' (materijalstva, da, ali i materije) pala na pamet tokom promocije. 'L' esperit del temps', romana koji rekreira život austrijskog naučnika koji je znao kako služiti nacistima i Hitlerovim eugeničkim programima. "Na konferencijama za novinare i prezentacijama pitali su me da li bi se ovako nešto moglo ponoviti, pa sam otišao u budućnost da čujem šta se dešava", objasnio je on.
nauka i religija
U filmu 'Mater' radnja će se vrtjeti oko bijega Zoe Hammer, studentice biotehnologije koja je, uprkos svemu, prirodno rođena. „Na kraju, osnovna ideja je da je majčinstvo ono što nas čini ljudima. Ako se odmaknemo od toga, bićemo druga stvar - objasnio je. „Nauka nas čini robovima stvarnosti, a religija fikciji“, kaže jedan od likova u romanu.
Domínguez je objasnio da je, nakon što je proveo tri mjeseca na stipendiji u Bostonu da se bavi istraživanjem, shvatio brutalnu brzinu i tajnovitost koja je okruživala određene naučne projekte. „Stvari se kreću veoma brzo i sve ukazuje na činjenicu da možemo krenuti u ovakav svet“, kaže on. Možda je zbog toga radnja romana smeštena u Boston, „kolijevku biomedicinskih istraživanja” i ujedno okruženje u kojem se odvija dio „Sluškinjine priče”. "To nije filozofski manifest: to je avantura u potrazi za vlastitim identitetom", insistira Domínguez, trezven prema romanu koji će biti objavljen 16. novembra.
Prijavi grešku
