Слушај ме и не дај оставку. Учините состенелу својом, а не мењајте је, са тако дугом традицијом и праћењем шпанске политичке класе. Зашто морам то да радим сада, након што сам се опирао витеу и оптужбама вестима и коментарима који објашњавају немар, многима, кад не прикривањима, замкама и триковима којима сте ви и ваши покушавали да сакријете чињенице или, што је још горе и много озбиљније, покушавајући да окриве нападнуту младу жену, како би ослободили бившег мужа?
Неки коментатори и колумнисти, истина да су били прилично оскудни, натерали су вас да видите – друго је што нисте хтели да сазнате – да сте морали да дате оставку због свега што сте ви, породица и сарадници урадили.
Захтев колега био је заснован на потреби да се испоштује врлина доследности. Да, са тим „ставом и логиком у складу са принципима који се исповедају“, према академској дефиницији.
Премотавање. Видите себе како захтевате, када сте били у опозицији, да они који су владали поднесу оставке јер је суд отворио поступак. Ти, Моника, увек Олтра, била си ту, уклопљена у осветољубиву самарету, већ си била на конференцији за штампу, на трибини Валенсијанских судова, у уличној демонстрацији или викала на онога ко те је ударио, захтевајући оставке, отказе, отказе. ..
У сваком тренутку и на сваком месту, осећало се да њихово присуство захтева хитне оставке, чак и пре него што су папире изнели на суд. Признали да процесуирате оптужбу, или не, дигла се галама, увек сте били међу најгласнијима, тражили сте оставке као да сутра нема, ни образложење процеса, ни право на претпоставку невиности.
И шта сад, Моника Олтра? Он нам је већ рекао и поновио да не намерава да поднесе оставку. Чињеница да је тринаест особа задужених за њено министарство које се појављују оптужене у случају младе жене коју је муж злостављао, није разлог за оставку. То значи да радите супротно од онога што сте радили у то време, али то је прошло време. И у себи понављаш оно што левици тако воли: „Ради оно што ти кажем, а не оно што ја радим“.
Али ако се покаже да није у складу са судском садашњошћу, не би требало да буде у супротности са прексиноћњим или прошлим временом. Прекјуче, када је издао дрско наређење рекавши да оставе своје функционере на миру, „ништа нису урадили“, а притом се понудио као помирбени принос тако да сва одговорност падне на тебе. Касније нам је, путем корисне аргументације, појаснио да су његове речи извучене из контекста. Другим речима, више недоследности, да ме не ухвате за оно што сам рекао.
А сада, када судија који води ваш случај однесе вашу ствар Вишем суду Заједнице Валенсије, с обзиром на ваш статус претходника – привилегија коју сте ви и ваша породица некада признавали застарелом, али коју данас нисте сматрали прикладним одриче се – кажете нам да не планира да поднесе оставку јер за то нема одговорности.
Све док судски процес не напредује довољно да се уплетете у судску заврзламу, нећете дати оставку. Чак ни ако је коначно доведу на клупу сама или у друштву неколико званичника. Он неће поднети оставку због чисте недоследности. Нити га председник Пуиг неће прекинути осим ако се не донесе закључак да ће преостали гласови бити потврђени. Ви штитите председника и он вас штити у прорачунатом и ефективном тренутку уради у дес.
У овом тренутку, готово је боље да не поднесе оставку, тако да постаје јасан доказ да је кохерентност одавно нестала из његовог речника. И да је кривица, у сваком случају, на онима који то критикују и осуђују.
