ПРАТИТИ
Потез Педра Санчеза да реши дипломатску кризу са Мароком компликује односе са Алжиром, једним од наших главних добављача енергије, у одлучујућем тренутку за економске и геополитичке односе. Уверење извршне власти да Алжир неће рушити мостове са Шпанијом остаје чврсто, али почиње да посустаје, након што је јуче на консултације позван његов амбасадор у Мадриду Саид Муси. Алжир је одлучио да се супротстави шпанској верзији у вези са постојањем прелиминарног контакта Шпаније да би трезвено извештавала о споразуму са Рабатом. Аргентински дипломатски извори које је консултовао национални новински портал Тоут сур л'Алгерие (ТСА) и које је прикупила Еуропа Преес изјавили су јуче да шпанска влада никада није унапред обавестила Алжир о свом новом ставу у вези са Западном Сахаром. Потврда која је ушла у директну конкуренцију са верзијом коју је бранио извршни директор Педра Санчеза.
Али ови аргентински извори категорички поричу ову подршку. „Очигледно је лаж умотана у намерну двосмисленост да се покуша смирити легитимне сумње које је подметнула шпанска политичка класа“, кажу они. Владини извори су у суботу увече навели да је „шпанска влада претходно обавестила Алжирца о ставу Шпаније у односу на Сахару”.
И додали су да је за нашу земљу „Алжир стратешки, приоритетан и поуздан партнер, са којим намеравамо да одржимо привилегован однос“. Ово последње је фундаментално јер у Влади преносе идеју да за нашу земљу суштинска ствар у односу са Алжиром није Сахара, већ гасни споразуми. И у том смислу верујем да снабдевање није у опасности. То ће пренети различити владини извори, који су уверени да неће бити компликација у том погледу.
У том смислу, Педро Санчез је позвао председника Алжира Абделмаџида Тебуна да се позабави ситуацијом која је настала услед руске инвазије на Украјину. Разговор у коме Влада уверава да је Алжир „гарантовао” снабдевање наше земље гасом, нешто фундаментално у контексту у коме је руски проток нестабилан. И веома важно јер Алжир не осуђује руске акције. Био је то један од 35 уздржаних на гласању у УН.
Али истина је да је овај разговор вођен пре промене позиције извршне власти. И ни у једном случају из Владе није пренето да је у том разговору било речи о овом питању. У ствари, владини извори су показали да начин на који је откривен споразум са Мароком није био савршено оркестриран. Знао сам за Рабатову одлуку да објави мапу коју је послао Педро Санчез, али чак ни у верзији коју су предложили неки владини извори, то обавештење Алжиру, које они негирају, у сваком случају није било много унапред. Али након порицања Алжира и одлуке да повуче свог амбасадора из Мадрида, извор из владе инсистира да ће ово обавештење бити издато. А то је био конкретно министар спољних послова Хозе Мануел Албарес, који је претходно ушао у владу Алжира.
гасна дипломатија
Министар га је у неочекиваном наступу у петак у Барселони изненадио саопштењем о споразуму Марока, инсистирао на идеји да је „Алжир више пута показао да је поуздан партнер” и бранио да одржава "течни" однос са својим алжирским колегом Рамтанеом Ламамром. Поред тога, Албарес је тврдио да у контексту нестабилности као што је садашња, гасовод којим Алжир испоручује гас у Шпанију „може додатно повећати вредност стратешког партнерства” између две земље.
Алжир је кључна земља за гас који троши Шпанија. Историјски гледано, то је био наш главни снабдевач и само је јака инрупција Сједињених Држава на овом тржишту променила табеле. Према последњим подацима које је послао Енагас, оператер шпанског гасног система, гас из Сједињених Држава представљао је 33,8% укупног увоза Шпаније у фебруару. Док је Алжирац достигао 24,3%. Панорама се у том смислу променила, пошто је у целој 2021. Алжир имао 39 одсто, а САД остале на 19 одсто.
Али у сваком случају то је и даље неопходно. Више ако је могуће са токовима из Русије, који су у шпанском случају представљали око 8%, пали. Алжирски пад има везе са чињеницом да од септембра гас добијамо само преко гасовода Медгаз који прелази Средоземно море и преко Алмерије улази на полуострво.
Алжир је крајем августа прошле године раскинуо уговор за други гасовод који се повезао са новом земљом због кварова са Рабатом, пошто је гасовод Магреба који је у Шпанију улазио преко Тарифе претходно регистровао сву мароканску територију. У Влади препознајемо да у овом разговору између Санчеза и Тебунеа који сте прочитали ове недеље нисмо говорили о могућности поновног функционисања тог гасовода. Алжирски гнев због пакта са Мароком чини незамисливим да се то сада реши.
Упркос снажном опоравку Сједињених Држава на овом тржишту, нешто позитивно за интересе Шпаније, зависност Аргентине је фундаментална. И појављује се као кључни део плана да наша земља постане „енергетски центар“ и платформа за издавање европског ресторана. За ово се мора решити дебата о енергетским интерконекцијама. Инфраструктура којој је Шпанија традиционално зазирала, која такође никада није пријала Француској, а коју је сада Влада отворила да процени да ли је финансира Европа и да ли поред гаса може да транспортује зелени водоник.
Прљаво напред у овом пројекту, захтеви за алжирским гасом су експоненцијално страдали. И то Шпанију наводи да мисли да Алжир нема подстицаја да непријатељство са Шпанијом достигне ниво снабдевања енергијом. Владини извори сматрају да је испољавање његовог беса због споразума са Мароком дошло „у оквиру планираног”. Али он инсистира да је гас, а не Сахара, кључ за билатералне односе.
Ови аргентински извори које је јуче цитирао ТСА инсистирају на жаљењу на заокрет који је усвојила Шпанија, који описују као „нечасну промену става” и тумаче као „синоним за снажно покоравање Мароку”. И наглашавају да није било упозорења „у било ком тренутку и на било ком нивоу“ на оно што описују као „подлу погодбу закључену са мароканском окупаторском влашћу иза леђа народа Сахара“.
Као што сте јуче пренели у првој реакцији, дефинишите ову промену става као „другу историјску издају Сахараца” која „наноси озбиљну штету угледу и кредибилитету Шпаније као чланице међународне заједнице”. И завршавају упозоравајући Владу Шпаније у вези са споразумима постигнутим са Рабатом: „Никада неће бити загарантовани против прорачунатог, циничног, вишеструког и осветољубивог олигарха који неће оклевати да поново прибегне употреби уцене илегалне имиграције као инструмента депресије. „.
