ПРАТИТИ
ПРАТИТИ
Промена позиције Шпаније о Западној Сахари, која у потпуности преузима тезе Марока, већ је имала први опипљиви ефекат: повратак у Мадрид Кариме Бењаич, амбасадорке Рабата у нашој земљи, из које је отишла средином 2021. као одговор на пријем. лидера Фронта Полисарио Брахима Галија и да буде позван на консултације. Али Рабат се тиме није задовољио, већ је и лансирао хиљаде својих грађана на границу Сеуте, града у који је више од 10,000 људи успело да илегално уђе због пасивности мароканских снага.
Неколико месеци касније, ова дипломатска криза са Мароком коштала је место тадашњег министра спољних послова Аранче Гонзалес Лаје, која је идентификована као главна одговорна особа.
Истина је да ју је председник владе Педро Санчез подржао у њеној одлуци да дочека лидера фронта Полисарио из „хуманитарних разлога“ – он ће се лечити у болници у Ла Риохи због инфекције Цовидом – , против других мишљења у Влади, посебно министра унутрашњих послова Фернанда Гранде-Марласка и одбране Маргарите Роблес, који су упозорили на последице које би таква одлука могла имати.
Од свог именовања у Министарство спољних послова, Хосе Мануел Албарес је као приоритет ставио обнављање добрих односа са нашим јужним суседима, а главни експонент те стратегије била је контроверзна изјава о Западној Сахари, која је деценијама променила позицију Шпаније. а такође је раскинуо са оним што су били традиционални ставови ПСОЕ. Све то, штавише, а да то нису саопштили својим партнерима у влади – незадовољство Уједињених можемо овим питањем је веома важно –, нити главној опозиционој странци, ПП, која је за то сазнала преко медија. Ни о овоме нису консултоване остале политичке снаге са парламентарним представништвом.
Рабат Цоммитментс
С друге стране, Форин аферс је уверио да су од Рабата добијене обавезе да се „једностране акције“ неће поновити, попут масовног напада на границу Сеуте 17. и 18. маја прошле године, или проширења зоне искључиве економске мароко до канарских вода; да се поштује „територијални интегритет“ Шпаније, укључујући два аутономна града и да ће Мароко сарађивати „у управљању миграционим токовима на Медитерану и Атлантику“.
Међутим, истина је да се ниједна од ових обавеза не појављује у изјави коју је јавно објавило мароканско министарство спољних послова, што је изазвало извесне сумње. Из Монклое, у сваком случају, обезбеђује се да је Влада Рабата у потпуности преузела обавезе.
Следећи корак за почетак ове нове етапе у билатералним односима две земље је следећа посета Албареса Мароку, након које ће убрзо уследити још једна премијера.
Оно што је најупечатљивије у корацима Педра Санчеса у дипломатским питањима у вези са овом земљом и Алжиром је његова неспособност да предвиди њихове последице. Ни у мају прошле године није сумњао да ће Мароко звати свог амбасадора на консултације на неодређено време – а још мање да ће то изазвати веома озбиљне епизоде на граници са Сеутом – нити је сада у стању да предвиди да ће Алжир реаговати овом оштрином, у критичном тренутку и због енергетске кризе коју је последњих недеља погоршала инвазија Украјине.
