Асунцион Руиз. СЕО/живот птица
Директор СЕО/Бирдлифе упозорава Натионал Унитед да је приступ чистој и здравој животној средини универзално људско право
„Волим да кажем да у СЕО-у имамо птице у главама, али су нам ноге на земљи.“ Са том идејом, Асунсион Руиз, директор СЕО/Бирдлифе-а, стигао је до Генералне скупштине Уједињених нација. Тамо је пред главним светским лидерима, заједно са својим колегама, тврдио да је здрава животна средина још једно универзално људско право. Захтев који је рођен из кампање Једна планета, једна десница и који је постао стварност крајем јула са 161 гласом за, осам уздржаних (Кина, Русија, Белорусија, Камбоџа, Иран, Киргистан, Сирија и Етиопија) и ниједан не. Сада, „време је да се захтева“. То је објаснио у телефонском разговору којим је прекинуо његов одмор, „јер прилика то заслужује“, објаснио је.
-Коначно, Уједињене нације су признале као људско право да уживају у чистој, здравој и одрживој животној средини. Честитам са ваше стране… Како сам се осећао када сам чуо вест?
-Осетио сам много емоција и наде. За организацију за заштиту природе као што је СЕО/Бирдлифе, то је била веза која нам је била потребна. Социјална и еколошка правда су два фронта за постизање изазова једнакости у човечанству. Постизање овога је историјска прича која ће омогућити да се остваре остала универзална права, јер без здраве животне средине остала права не могу бити испуњена.
-Када је настала ова идеја?
-Дуго се прича о праву на здраву животну средину, али је то урађено на парцијалан начин и тешко је било навући нације да то назову као право. После пандемије, сматрали смо да је време да то захтевамо снажније. Покренули смо кампању Оне Планет, Оне Ригхт од Бирдлифе Интернатионал-а и за две године успели смо да добијемо одобрење и, штавише, без гласова против. То је веома важан корак како би будуће генерације имале квалитетан живот.
„Постизање овога је историјска чињеница која ће омогућити да се остваре остала универзална права“
-Али да ли је ово признање само декларација или има неке правне импликације?
-Тачно је да ово историјско признање није обавезујуће, али је, понављам, важно. Сада, све државе чак имају обавезу да поштују и спроводе ово право, ово ће појачати еколошку акцију, а у најневољнијим земљама то може бити захтевано. Исто тако, то је основно средство да се може захтевати од свих државних и пословних субјеката да се суоче са овом троструком климатском кризом, губитком биодиверзитета и загађењем. Пред нама је први корак ка отварању правног кишобрана на међународном нивоу за приступ Међународном кривичном суду. Друштвени тренутак у којем живимо, где је пандемија девастирала модел који користи, прави је за глобализацију права, јер највеће право које имамо је живот и ризикујемо га јер животна средина није здрава. Глобализујемо права, али сада остаје следећи корак, а то је локализација привреде.
-Када говоримо о локалном, члан 45 шпанског Устава говори о „заштити и побољшању квалитета живота и одбрани и обнављању животне средине, ослањајући се на неопходну колективну солидарност“, да ли је следећи корак да се постигне поштовање?
-Заиста, имамо водећи принцип који каже да све политике морају да поштују животну средину. Ми смо једна од 150 демократија у свету у којима је овај принцип укључен, али би било одлично да је примењен до крајњих последица.
- Занимљива ми је твоја фраза у твојој Твитер биографији: "Упркос БДП... Нећемо одустати!" Сада када „долазе конвулзивна времена“, да ли се плашите да ће борба против климатских промена бити остављена по страни?
- Бојим се и, заправо, већ постоје неке назнаке да је тако. Пре пандемије, Европа се обавезала на Зелени договор, а са кризом у Украјини то се променило. Без сумње, овај историјски тренутак признавања универзалног права омогућиће организацији да тврди да је заштита животне средине изнад свих политика.
-Више од деценије на челу СЕО/Бирдлифе-а, на шта сте најпоноснији?
-Је веома тешко. Поносан сам на оно што је СЕО/Бирдлифе, јер има више од 68 година, има начин да ради и тражи ствари, а то је да их искуси из прве руке. Све што тражимо у канцеларијама радимо јер знамо шта је, на то сам посебно поносан. Када тражимо начин да производимо одрживију храну, ми смо и раније били фармери и могли смо да узгајамо органски пиринач у делти Ебра, на пример. Ми смо организација која захтева оно што је неопходно у овом друштву са еколошке тачке гледишта, али и кажемо како то учинити.
„Ми смо прва генерација свесна климатског проблема и можда последња која може нешто да уради“
-Порасли су и референца су са еколошке тачке гледишта. Како долазе млади?
-Потисак младих је веома моћан. Имамо омладински одбор који прави унутрашњу револуцију у СЕО-у који нас тера да другим очима погледамо шта је то еколошка транзиција коју морамо да тражимо у ресторану грађана. Млади птичари у СЕО-у су најбољи каменолом да не одустанемо од тог повика „ни степен више, ни једна врста мање“ или ћемо бити та врста која неће постојати.
-Недавно је неколико истраживача уверавало да потцењујемо последице климатских промена. Да ли се слажете?
-Оно што ми радимо је негирање. Недавно је Јусеф Насеф, директор за климатску адаптацију у Секретаријату УН за климатске промене, рекао да су климатске промене онолико потпуне колико људска психологија не препознаје. У одређеним групама друштва то се негира и то је проблем. То је приметно од деценија климатске и еколошке кризе и једино што није у реду је брзина којом се дешава. Ми смо прва генерација која је свесна овог проблема и доводимо у питање последњу која може нешто да уради.
-Да ли постоји оптимистична порука за будућност?
-Да, заправо смо видели да ниједна држава није одбила да здрава животна средина буде једно људско право. Добра вест је да сви у друштву и било где у свету не морају да моле за здраву животну средину, већ сада то могу да захтевају. У СЕО-у имамо птице у нашим главама, али имамо ноге на земљи и тражићемо сагласност.
Пријавите грешку
