ПРАТИТИ
Наиван говор, малтене класни представник на крају године, на седници Владине контроле није начин да се опрости од јавности. Не због бројности топиказа који отрезују слогу и слободу која је ницала из дрхтања Касадових усана, нити због природне склоности драматизацији партијских професионалаца, који форме верују својој апсолутној празнини у позадини. Обука је настављена у централама политичких организација које производе само стручњаке за процедуралну демократију, стручњаке за институционалну бирократију, а не мислиоце. До праве политике, оне која служи служењу, долази се поједеним шкампима и стеченим знањем.
Али генерација која је дипломирала на универзитетима то никада неће разумети. Зато је најозбиљнији део Касадове дечачке харанге јуче у Конгресу последњи део ове реченице. Шта је било у Конгресу? Ни одлазак није знао да разликује своје и свачије. Као добар син апарата, одлази а да није сазнао да му је позајмљено седиште које је користио за свој последњи фацелифтинг. Али нема зла да за добро не дође. Ако се рат кланова у ПП искористи за катарзу, замени ће бити тешко да предузме Касадо. Ово је као када имате ружну бебу. Увек имате утеху да временом може бити само боље.
Фејоо је Черчил поред Касада. А он има и остале бароне на својој страни, мада то ништа не значи у данашњој непринципијелној политици јер је, на пример, Лопез Мирас у понедељак још увек био чврст присталица Гарсије Егее. Зелене ствари. Иначе, честитам Паблу Монтесиносу. Лојалност је застарела врлина и он је то показао свом вођи. Неко такав није вредан савремене политике, али је вредан живота, иако је сцена његовог шефа који напушта Конгрес генијална театрализација у потрази за љупком жртвом која не склизне у друштво које се толико забавља крвавом политиком. Зато што модерна Шпанија не саосећа са боабдилима.
