Покрајинско тужилаштво у Мадриду донело је делимично помиловање за Марију Севиљу, која служи казну од две године и четири месеца затвора због кривичног дела отмице детета. Бивша председница Инфансије либре осуђена је јер је више од годину и по дана скривала сина и спречавала га да буде са оцем, који је имао старатељство од 2017. године.
Разлози које је Министарство за јавност навело да смањи казну затвора и одреди је „искључиво” на две године затвора је зато што је то прво кривично дело за које је Севиља осуђена и што је, поред тога, „показала да преузима своју обавезе плаћања износа утврђеног као грађанскоправна одговорност у корист оштећене, и добровољно улазак у Цомплианце центар, чиме подлеже судском решењу, а како не би нарушио однос мајке и детета са њеном ћерком.”
Међутим, Тужилаштво је тврдило да не цени покајање Марије Севиље, „у смислу изричитог и јасног признања”, у односу на чињенице које су предмет казне, и штету нанету малолетнику и његовом оцу, „лишавањем њих од могућности дугог опуштања”.
Из ове перспективе, Тужилаштво се противило давању пуног помиловања за Марију Севиљу, јер је „њена непристојност у спречавању односа између оца и сина и у извршавању судских одлука које су је приморале да олакша и поново успостави поменути однос. , резултати заслужни за казну”.
У том смислу, додаје се да су изречене казне оне које су законом утврђене за ове случајеве, „и које су у свом трајању мотивисане и оправдане од стране правосудних органа, без икакве несразмере између кажњених дела и утврђених казнених последица“.
И поред тога, „строго придржавање изречене казне затвора могло би имати озбиљне последице на односе мајке и детета у односу на другу ћерку осуђенице, што би могло негативно утицати на њен афективно-емоционални развој“.
Када је у питању изречена казна лишења родитељског права у трајању од четири године, јер је „минимум који се примењује у конкретном случају“, истовремено је сматра адекватном „утолико што престаје испуњење истих, малолетник већ ће бити старији од старости“.
Коначно, потврђује се да не постоје разлози правичности или јавне користи који би могли оправдати давање пуног помиловања и из разлога посебне превенције, „док издржавање казне има за циљ да поврати друштвени мир пољуљан почињењем злочина, циљ који се жели било којим демократским казненим системом“, као и из разлога опште превенције, „да би се избегао осећај некажњивости јавности који отуђује чињење нових злочина“.
По овом питању, он додаје: „Поготово када услед ових догађаја и сличних, јер у цивилном друштву охрабрују кампање попут тзв. изгледа да промовише акције Сличне“. Стога се изриче у корист делимичног помиловања „уз задржавање остатка одредбе правоснажне пресуде на дан њеног доношења“.
