Чланом 3 Закона 3/2009 од 3. априла, о структурним изменама трговачких друштава, утврђено је да трансформацијом привредно друштво усваја другачији тип, задржавајући свој правни субјективитет. Другим речима, нема промене у њеној личности, што утиче на њену активну или пасивну легитимност у судском поступку, као и да је предузеће усвојило другачији друштвени тип, чувајући своју личност.
У складу са наведеним, када се наведена трансформација догоди пре процеса, то не представља никакав проблем јер ће у овом случају активни легитимитет бити исти, односно трансформисано предузеће ће бити оно које покреће процес, а ако је пасивна легитимација, она је одговорна и тужба мора бити усмерена против ње (преображеног друштва), без прејудицирања онога што ће се касније исказати, јер може доћи до појачања одговорности.
Дакле, када до трансформације дође до процесуирања судског процеса, процесна сукцесија се не дешава или не мора бити заинтересована, јер не подразумева било какву сукцесију, већ пуку промену назива и/или формирање једног партија.(трансформисано друштво). Другим речима, наведена промена не подлеже одобрењу суда, али се ипак врши када је заинтересована једна од страна, све док је наведена трансформација акредитована, било кроз допринос одговарајућег акта уписаног у регистар. , потврда о регистрацији итд.
Пример претходне реченице Жалбеног - управног већа ТСЈ Балеарских острва, од 27. евиденција, због трансформације акционарског друштва у друштво са ограниченом одговорношћу, као и недостатак у заступању због недобијања нових овлашћења.
Тако је Веће, позивајући се на чл. 3 Закона 3/2009, наводи се да је трансформацијом привредно друштво заузело другу врсту, задржавши свој правни субјективитет, па стога није дошло до гашења правног лица и рођења новог правног лица, што представља истински процесне сукцесије, али задржавање претходног правног лица у другом корпоративном облику због промене правне форме, која није утицала на идентитет трансформисаног друштва, које задржава своју личност и задржава се по новој формули ( СТС бр. 914/1999, од 4. новембра, СТС од 30, САП Валенсије бр.
Веће је пресудило да је трансформацијом предузеће добило другачији тип, али је задржало свој правни субјективитет, да се нико ни у једном тренутку не гаси.
Дакле, СТС бр. 914/1999 каже да наведена трансформација, са истом личношћу, наставља да преузима иста права и обавезе, тако да са наведеном трансформацијом нема преноса коришћења и уживања или преноса наследства, већ напротив, то је „Наставак личност” старог друштва.
Тако ће СТС од 30. поновити да трансформација не доводи до распуштања трансформисаног предузећа, чији правни субјективитет остаје исти. И пресуда АП Валенсије ће поновити изложену доктрину, већ уз помињање поменутог прописа (чл. 1), понављајући да се права и обавезе трансформисаног предузећа не мењају. У тој истој резолуцији АП Гипускоа ће поновити оно што је раније речено.
Трансформисано друштво наставља да преузима иста права и обавезе
Дакле, Наредба четвртог већа ТС од 19. утврђује (у вези са случајем пословног сукцесије): тим више што се решење мора одржати у свим трансформационим феноменима (чл. 4 до 2016 од ЛМЕ), могуће је да је у њима компанија усвојила другачији друштвени тип, чувајући у свим случајевима сопствени правни субјективитет, тако да није могуће чак ни да је произвела суброгацију предузећа, већ да таква трансформација достиже само „формалне новације” компаније, која постаје небитна за сврхе којима се бавимо.
Дакле, у судском процесу који је у току, трансформација компаније у којој је она део не мења активни или пасивни легитимитет, нити се утиче на било које право или обавезу, али као што је напредовано, било би довољно обавестити суд наведених околности тако да се процес наведене трансформације евидентира.
У текућем судском процесу, трансформација компаније у којој је она део не мења активни или пасивни легитимитет
Према чл. 21. наведеног закона, а у вези са одговорношћу ортака; Партнери који трансформацијом преузму личну и неограничену одговорност за дугове предузећа, одговараће на исти начин као и дугови пре трансформације. Треба напоменути да се, између осталог, пасивна легитимација може продужити када друштво усвоји друштво у коме одговорност није ограничена, па ће стога ортаци одговарати личном имовином за дугове пре трансформације иу свим случајевима. пост-трансформације, треба одлучити, могла би се остварити претпоставка да ће се као последица трансформације одговорност повећати. Напротив, осим ако корпоративни повериоци нису изричито пристали на трансформацију, остаје одговорност ортака који би лично одговарали за оне трансформисаног друштва, за корпоративне дугове уговорене пре трансформације друштва, иако ова одговорност прописаће пет година од дана објављивања у Службеном листу Трговачког регистра.
Партнери ће одговарати на исти начин као и дугови пре трансформације; пасивна легитимација се може проширити када компанија усвоји корпоративну форму у којој одговорност није ограничена. Партнери могу да почну да одговарају својом личном имовином за дугове пре трансформације
Шта ће се десити у случајевима да је до трансформације дошло након подношења тужбе а пре одговора? Да се не прејудицира да је уперено против трансформисаног предузећа, постоји могућност да је та одговорност проширена и да би ортацима који су ову одговорност преузели трансформацијом, односно било могуће проширити тужбу против ортака (401.2 Закона о парничном поступку) или након наведеног рока поднети нову тужбу против ортака и заинтересовати гомилање процеса, што је тешко с обзиром на ограничења која намећу чл. 78.2 и 3. Закона о парничном поступку, неопходно је спречити ову могућност када није оправдано да се првим захтевом не може промовисати процес који обухвата суштински исте тужбе и питања, чак и ако постоји различитост питања. . Не доводећи у питање чињеницу да постоје судске одлуке које тумачење ограничења акумулације чине флексибилнијим, на пример, случај који је покренуо САП Цоруна, 329/2008, од 15, у којем се позива на грешку или заборава на постојање наставка у време када је првотужени поднео захтев, наводећи да нема доказа о лошој намери од стране тужиоца, и чуо да је требало да дозволи нагомилавање, између осталих разлога, уважавајући процесне привреда.
