Povećanje minimalne međuprofesionalne plate za 2022. godinu, do iznosa od 1.000 eura mjesečno (u 14 isplata), podrazumijeva povećanje minimalnih osnovica doprinosa Opšteg režima: tačnije minimalne osnovice na koju se primjenjuje procenat raznih socijalnih doprinosa, u iznosu od 1.167 eura mjesečno (prethodni iznos je bio 1.050 eura). Takođe treba imati na umu da mjera ima retroaktivno dejstvo od 1. januara, što podrazumijeva da kompanije moraju izvršiti vanrednu uplatu socijalnom osiguranju zaostalih neisplaćenih naknada prošlog januara.
Nedostaci
Dakle, to je mjera koja je imala mnogo podrške, ali i klevetnika. U ovom slučaju, prozivaju glavne poslovne organizacije, povećanje minimalne zarade nosi nekoliko nedostataka, kao što je povećanje troškova po zaposlenom (prema proračunima CEOE-a bilo bi oko 1.500 evra). Prema ovom zakonu, povećanje u slučaju od 35 odsto od 2019. godine je izbacivanje najslabijih radnika sa tržišta rada i u velikom broju slučajeva osuda sive ekonomije. Ali i posljedica je jasna: ostvareno je povećanje prihoda socijalnog osiguranja, zbog povećanja osnovice doprinosa povezanog s povećanjem minimalne međuprofesionalne plate. Samo u konceptu troška doprinosa za SEPE, na primjer, biće prikupljeno dodatnih 110,5 miliona eura.
U ovom slučaju, svaka tačka u kojoj se smanjuju minimalne osnovice doprinosa u Opštem sistemu (ne računajući posebne sisteme) tražiće dodatnu naplatu, zbog čega se mora procijeniti da povećanje doprinosa moraju platiti preduzeća u slučaj zaposlenih radnika.
Dakle, izveštaj koji je pratio nacrt kraljevskog dekreta sada je odobrio uticaj povećanja osnovice doprinosa na doprinose za obezbeđenje u jednoj tački u svakom od sistema: u opštem režimu, on procenjuje povećanje prihoda za svaku tačku u 33,06 miliona eura, što je pomnoženo sa 3,6 (povećanje je 3,6%), dovodi do 119 miliona. Dodato: 11,9 miliona iz poljoprivrednog sistema; 10,9 miliona ljudi zaposleno u kući; 63,1 miliona inkasatora službi za zapošljavanje i 15,4 miliona posebnih ugovora. Ukratko, obračunata je dodatna naplata za prihode od socijalnih doprinosa od 220.400,00 eura.
Osim toga, povećaće se osnovica doprinosa radnika, znatno će se povećati gas u penzijama, kao i uvoz ostalih beneficija i penzija (kao što je trajna invalidnost) koji proizilaze iz zaštitne akcije socijalnog osiguranja. U konkretnom slučaju odlaska u penziju, za izračunavanje regulatorne osnovice, moraju se dati osnovice doprinosa za socijalno osiguranje u godinama koje su prethodile napuštanju radne aktivnosti, sabiranjem osnovice doprinosa i dijeljenjem sa 350 Tokom prethodnih 300 mjeseci uzročnom događaju.
prednosti
Uz to ćemo uzeti u obzir i druge pozitivne efekte na javnu blagajnu: s jedne strane uticaj na SEPE subvencije za nezaposlene (npr. subvencije za osobe starije od 45 godina sa porodičnim obavezama i za osobe starije od 52 godine). godine, ili vanredna subvencija za nezaposlenost, imaju kao uslov, za mogućeg korisnika, nedostatak prihoda veći od 75% minimalne zarade, za koje bi povećanje značilo otvaranje opsega za pristup većem broju ljudi); s druge strane, favorizovaće se i prihodi od Poreske agencije za obustavu rada po osnovu poreza na dohodak građana. Opšta osnovica je viša i, pored toga, u mnogim slučajevima isključuje vrstu koju treba primijeniti (procenat plate koji se odbija), prelazeći na sljedeći razred doprinosa.
Na strani rashoda, reperkusije povećanja SMI-a na ekonomsku potrošnju će se razlikovati u zavisnosti od toga da li uzrokuju subvencije ili penzije, budući da osnovica doprinosa interveniše na veoma različit način u različitim službama socijalnog osiguranja, sa direktnijim u slučaj naknada za privremenu nesposobnost, rođenje i njegu maloljetnika (materijalstvo, očinstvo), rizik tokom trudnoće i dojenja, u zavisnosti od toga da li ovi radnici uzrokuju uslugu ili ne.
Ukratko, zagovornici povećanja minimalne plate tvrde da će to imati reperkusije sa drugim prednostima:
– Povećanje kupovne moći radnih ljudi (jer im raste nominalni prihod).
– Povećanje agregatne tražnje za domaću potrošnju (veća je kupovna moć).
– Oporavak zaposlenosti i proizvodnje.
– Jačanje položaja radnika, smanjenje teškoća kako bi mogli pregovarati o svojim platama (instrument za borbu protiv radne eksploatacije).
– Ograničenje privremenog zapošljavanja: poslodavci preferiraju dugoročno izdržavanje radnika u koje su uložili više kapitala (i imaju veću platu).
– Preraspodjela prihoda preduzeća, bez većeg fiskalnog napora. Sredstva za pokrivanje povećanja plata dolazila bi iz profita kompanije
