Закон о удружењима

Шта је удружење?

Удружење се назива груписањем људи или ентитета са заједничком сврхом. Постоје различите врсте удружења која зависе од сврхе која им се придружује. Међутим, у Правна област, удружења карактеришу групе људи с циљем обављања одређене заједничке колективне активности, где су на демократски начин групирани њихови чланови, непрофитна су и независна од било које организације или политичке странке, предузећа или организације.

Када се група људи организује да обавља одређену колективну непрофитну активност, али која има правни субјективитет, каже се да је то „Непрофитно удружење“, путем којих се могу стећи права и, према томе, обавезе, кроз ову врсту удружења успоставља се разлика између имовине удружења и имовине повезаних лица. Међу осталим карактеристикама ове врсте удружења су:

  • Могућност потпуно демократског деловања.
  • Независност од других организација.

Који су закони који регулишу устав удружења?

У погледу овог закона о Уставу удружења, сматра се да сви људи имају право на слободно удруживање ради постизања законитих циљева. Стога се у уставу удружења и успостављању одговарајуће организације и функционисања истог мора спроводити у складу са Уставом утврђеним параметрима, у споразумима закона и осталим оним што правни систем предвиђа.

Које су основне карактеристике које удружења треба да имају?

У различитим удружењима постоји низ специфичних норми које удружење успоставља, у складу са прилагођавањем органског закона који је задужен за регулисање основног права на удруживање. И то, поред тога, овај органски закон има допунску природу, што значи да у оним случајевима када правила нису регулисана посебним правилима, али ако ће се према органском закону примењивати оно што је предвиђено у њему. Узимајући у обзир одредбе органског закона, удружења морају представити неке основне карактеристике које би биле оне наведене у наставку:

  1. Минимални број људи који морају да интегришу правна удружења мора бити најмање три (3) особе.
  2. Морају имати на уму циљеве и / или активности које треба спровести у оквиру удружења, а које морају бити заједничке природе.
  3. Операције унутар удружења морају бити потпуно демократске.
  4. Мора постојати одсуство мотива за зараду.

У тачки 4) претходног става говори се о одсуству мотива за профит, што значи да се користи или годишњи економски вишкови не могу расподелити међу различитим партнерима, али су дозвољене следеће тачке:

  • На крају године можете имати финансијске вишкове, што је углавном пожељно јер одрживост удружења није угрожена.
  • Имати уговоре о раду унутар удружења, које могу чинити партнери и чланови управног одбора, осим ако статутом није другачије одређено.
  • Могу се обављати економске активности које генеришу економске вишкове за удружење. Ти вишкови морају бити реинвестирани у испуњавању циљева које је поставило удружење.
  • Партнери морају имати способност да делују у складу са ентитетом и не смеју имати ограничену способност да припадају удружењу, у односу на судску казну или неко правило, на пример, као што је случај војске и судија. Када је један од партнера малолетник (пошто је то дозвољено), ту способност обезбеђују њихови родитељи или законски заступници, с обзиром да малолетник нема пословну способност.

Који су основни органи удружења?

Органи који чине законе удружења су конкретно два:

  1. Државни органи: познат као „Скупштине чланова“.
  2. Представничка тела: Генерално се именују из редова чланова истог удружења (управног тела) и, назива се „Управни одбор“, мада могу бити познати и под другим именима као што су: извршни одбор, владин одбор, владин тим, управни одбор итд.

Упркос чињеници да је у оквиру удружења успостављена слобода удруживања, оно може основати и друга унутрашња тела преко којих се могу додати одређене функције, попут радних одбора, контролних и / или ревизорских тела, ради обављања бољег функционисања Удружења.

Које су основне карактеристике које Генерална скупштина Удружења мора испунити?

Генерална скупштина конституисана је као тело где се успоставља суверенитет удружења и које се састоји од свих партнера, а њене основне карактеристике су следеће:

  • Морају се редовно састајати најмање једном годишње како би одобрили рачуне за годину која се завршава и проучили буџет за годину која почиње.
  • Позиви се морају позивати ванредно када је потребна измена статута и свега што је у њима предвиђено.
  • Партнери ће сами одредити статуте и облик усвајања резолуција за конституисање скупштине уз потребан кворум. Ако се деси да случај није регулисан статутом, Закон о удружењима утврђује следеће услове:
  • Да кворум мора чинити трећина сарадника.
  • Споразуми успостављени у скупштинама даће се квалификованом већином људи који су присутни или заступљени, у овом случају потврдни гласови морају бити већина у односу на негативне. То значи да позитивни гласови морају бити премашени за половину, а предвиђени споразуми биће споразуми у вези са распуштањем удружења, изменама статута, располагањем или отуђењем имовине и накнадама чланова представничког тела.

Према утврђеном Закону, како функционише Управни одбор у оквиру Удружења?

Управни одбор је представничко тело задужено за спровођење поступака у оквиру удружења скупштина и, према томе, његова овлашћења ће се, генерално, проширити на сва сопствена акта која доприносе сврси удружења, под условом да то чине. не захтева, у складу са статутима, изричито овлашћење Генералне скупштине.

Стога ће рад представничког тела зависити од онога што је утврђено у статутима, све док нису у супротности са законом успостављеним према члану 11. органског закона 1/2002, од 22. марта, којим се уређује право на удруживање, који укључује следеће:

[…] 4. Постојаће представничко тело које управља и заступа интересе удружења, у складу са одредбама и директивама Генералне скупштине. Само сарадници могу бити део представничког тела.

Да бисте били члан представничких тела удружења, без прејудицирања онога што је утврђено њиховим статутима, основни захтеви ће бити: бити пунолетни, у потпуности користити грађанска права и не бити умешан у некомпатибилност разлози утврђени важећим законодавством.

Шта ради удружење?

Што се тиче функционисања удружења, ово мора бити потпуно демократско, што генерално значи у смислу скупштине, са низом специфичних карактеристика за различита удружења која се одређују према величини скупштине његових партнера. , врста људи који је чине, у складу са сврхом ентитета и уопште, прилагођавајући се потребама удружења.

С друге стране, важно је схватити да су сви партнери у основи једнаки у удружењу, па из тог разлога могу постојати различите врсте припадности, свака са својим дужностима и правима. У том случају, почасни чланови могу имати глас, али немају право гласа у одговарајућим скупштинама.

Који је важећи закон у скупштинама?

Удружењем управља неколико Посебни закони. Нека од ових правила су релативно стара и кратка.

Међу тим законима су и Органски закон 1/2002, од 22. маја, којим се уређује право на удруживање, на допунској основи. Тамо где излаже, оне екстремне ситуације које можда нису регулисане законом интерног ранга, а ако је то случај, биће примењиво на оно што је утврђено органским законом.

У врло одређеним случајевима, попут оних који се односе на професионална или пословна удружења, неопходно је узети у обзир да се мора поступати са Посебним законом и Органским законом.

С друге стране, постоје и закони који су генеричке природе, они су применљиви на субјекте чији је основни делокруг ограничен на једну аутономну заједницу. Аутономна заједница се односи на ону заједницу која је донела законе у том смислу, нешто што се није догодило у свим осталим заједницама.

Из тог разлога, одговарајуће материјално законодавство применљиво на непрофитна удружења може се организовати у три одељка који су детаљно описани у наставку: 

  1. ДРЖАВНИ ПРОПИСИ.

  • Органски закон 1/2002, од 22. марта, којим се уређује право на удруживање.
  • Краљевски декрет 1740/2003, од 19. децембра, о поступцима који се односе на удружења јавних комуналних предузећа.
  • Краљевски декрет 949/2015, од 23. октобра, којим се одобравају прописи Националног регистра удружења.

  1. РЕГИОНАЛНИ ПРОПИСИ

Андалузија:

  • Закон 4/2006 од 23. јуна о удружењима Андалузије (БОЈА бр. 126, од 3. јула; БОЕ бр. 185, од 4. августа).

Канарска острва:

  • Закон 4/2003 од 28. фебруара о удружењима Канарских острва (БОЕ бр. 78, од 1. априла).

Каталонија:

  • Закон 4/2008, од 24. априла, треће књиге Грађанског законика Каталоније, који се односи на правна лица (БОЕ бр. 131 од 30. маја).

Валенсија:

  • Закон 14/2008 од 18. новембра о удружењима Валенциан Цоммунити (ДОЦВ бр. 5900, од ​​25. новембра; БОЕ бр. 294, од 6. децембра).

Баскија:

  • Закон 7/2007, од 22. јуна, о удружењима Баскије (БОПВ бр. 134 ЗК, од 12. јула; БОЕ бр. 250, од ​​17. октобра 2011. године).
  • Уредба 146/2008 од 29. јула којом се одобравају Прописи о комуналним удружењима и њиховом протекторату (БОПВ бр. 162 ЗК, од 27. августа).

  1. ПОСЕБНА ПРАВИЛА.

Удружења младих:

  • Краљевски декрет 397/1988, од 22. априла, који регулише регистрацију омладинских удружења

Студентска удружења:

  • Члан 7 органског закона 8/1985 о праву на образовање
  • Краљевски декрет 1532/1986 којим се уређују студентска удружења.

Удружења универзитетских студената:

  • Члан 46.2.г органског закона 6/2001, од 21. децембра, о универзитетима.
  • У вези са оним што није предвиђено у претходном законодавству, морамо се позвати на Уредбу 2248/1968 о студентским удружењима и Наредбу од 9. новембра 1968, о прописима за регистрацију студентских удружења.

Спортска удружења:

  • Закон 10/1990, од ​​15. октобра, о спорту.

Удружења очева и мајки:

  • Члан 5. органског закона 8/1985 од 3. јула, који регулише право на образовање.
  • Краљевски декрет 1533/1986, од 11. јула, којим се уређују удружења родитеља ученика.

Удружења потрошача и корисника:

  • Краљевска законска уредба 1/2007, од 16. новембра, којом се одобрава ревидирани текст Општег закона о одбрани потрошача и корисника и других допунских закона.

Пословна и професионална удружења:

  • Закон 19/1977, од 1. априла, о регулацији права на синдикално удруживање.
  • Краљевски декрет 873/1977, од 22. априла, о депоновању статута организација основаних Законом 19/1977, којим се уређује право синдикалног удруживања.

Допунски прописи:

  • Закон 13/1999, од 29. априла, о сарадњи за развој заједнице Мадрида
  • Закон 45/2015, од 14. октобра, о волонтирању (широм државе)
  • Закон 23/1998, од 7. јула, о међународној развојној сарадњи
Можда сте заинтересовани за: