Закон о парничној управној надлежности

Шта је спорно-управна надлежност?

Спорно-управна надлежност (ЉЦА) је грана судске власти која је задужена за познавање и проверу свих процеса који се односе на примену закона, односно онај који се односи на нормативни сет намењен контроли законитости у односу на управну акцију и подвргавање ове активности циљевима који је оправдавају, као и пажња свих ресурса администрације који се супротстављају одлукама управе које сматрају неправедним.

Према томе, надлежност за управну парницу је успостављена у сврху суђења управних контроверзи и парница које настају у вези са делатношћу јавних субјеката и оних приватних лица која су задужена за обављање различитих унутрашњих функција различитих органа који одговарају држави .

У зависности од земаља, део спровођења правде може одговарати, као у случају Шпаније, или такође може припадати високом управном телу, обично Државном савету, као у случају Француске.

Како је представљена спорна управна надлежност и које су њене радње?

У парничној управној надлежности државу углавном заступа управни орган, а у његовом деловању у вези са појединцима спроводе се две врсте дела, а то су:

  • Акти о управљању: Да ли они поступци у којима држава делује као правно лице, као субјект приватног права, могу бити путем прославе споразума или уговора. Управна власт подлеже правосуђу, на исти начин као и у случају појединаца.
  • Акти власти: То су она дела која држава извршава преко власти, односно радње се могу извршити „Командовање, забрањивање, дозвољавање или санкционисање“. У овим случајевима, власт подлеже само закону, осим што примењиваним актима може наштетити политичким или грађанским правима појединаца, тада би сам акт постао незаконит или насилни чин и, према томе, дакле, било би предмет потраживања.

Тврдња појединца о незаконитим или насилним радњама надлежних органа управе пред судском влашћу је оно што је познато као „Управни спор“. Тада се резимира да је овај акт спор између управне власти (државе) са појединцима.

Који закони регулишу спорну управну надлежност?

Судска контрола аката и прописа које је створила јавна управа у Шпанији загарантована је чланом 106.1 шпанског устава.

Овај члан 106.1 шпанског устава утврђује да „судови“ могу да контролишу регулаторну моћ, а самим тим и законитост која одговара управном поступку, као и његово подвргавање сврхама које то оправдавају.

Према Закону 29/1998 од 13. јула, којим се уређује спорно-управна надлежност, у члану 1. овог члана указује се да су судови надлежни за парнични спор и да, према томе, морају знати захтеве који су изведени у вези са деловањем одговарајућих јавних управа које су предмет управног закона, с обзиром на опште одредбе нижег ранга од закона, а такође и са законским законом када су прекорачене у смислу ограничења делегација.

Ко чини јавну управу?

Према члану 2. Закона 29/1998 од 13. јула, којим се уређује спорно-управна надлежност, под ефектима јавне управе подразумева се следеће:

  • Општа државна управа.
  • Управе аутономних заједница.
  • Ентитети који чине локалну управу
  • Субјекти јавног права који су зависни или повезани са државом, аутономним заједницама или локалним ентитетима.

Ко чини парнични-управни суд?

Састоји се од следећих тела:

  • Спорно-управни судови.
  • Судови Централне парничне парнице.
  • Спорно-управна већа виших судова.
  • Спорно-управно веће Националног суда.
  • Спорно веће. Управник Врховног суда.

Која су овлашћења која одговарају Судско-управном суду?

Надлежност парничних и управних судова, који су појединачни судови, су следеће:

  • Жалба спорно-управног типа која се односи на јурисдикциону заштиту основних права, регулисаних елемената и одлуке о накнадама које су долазиле у вези са актима Владе или Управних већа аутономних заједница, без обзира да ли била природа ових дела.
  • Одговарајући административни уговори и акти припреме и доделе осталих уговора који су предмет закона о јавним набавкама о јавним управама.
  • У вези са актима и одредбама јавноправних корпорација, усвојеним у одговарајућем вршењу јавних функција.
  • Шта одговара административним актима контроле или надзора које диктира администрација која додељује дозволе, у односу на оне које диктирају концесионари јавних услуга који подразумевају вршење административних овлашћења која су им додељена.
  • Родитељска одговорност јавних управа, без обзира на природу делатности или врсту односа који из ње проистичу, и из тог разлога се не могу тужити пред грађанским или социјалним судским налозима.
  • И сва друга питања која су повезана или законом изричито приписана.

Који поступци су изузети у оквиру спорне надлежности?

Следећа питања су изузета из парничног налога:

  • Они који се приписују грађанским, кривичним и социјалним судским налозима, чак и ако су повезани са одговарајућом активношћу јавне управе.
  • У вези са парнично-административном војном жалбом.
  • Што се тиче сукоба надлежности између судова и одговарајућих јавних управа, као и сукоба овлашћења који настају између органа исте управе.

Који су рокови за подношење жалбе?

Рокови за подношење парнично-управне жалбе су следећи:

  • Експресна дела: Рачунају се два (2) месеца од дана који следи након објављивања одговарајуће оспорене одредбе или обавештења или објављивања акта, којим се управни поступак мора окончати, ако је изричит.
  • Наводна дела: под називом административна тишина, у којима постоји шест (6) који ће се рачунати за подносиоца представке и друге могуће заинтересоване стране. Од наредног дана за све оне који према њиховим посебним прописима наступају претпостављени управни акт.

Значајно је напоменути да је Пуни уставни суд (ТЦ) у пресуди од 10. априла 2014. године јасно утврдио да када Управа одбије захтев појединца због административне тишине, не постоји рок за подношење жалбе пред парничним управна надлежност.

Парнично-управни жалбени случај због чињеничног поступања.

У одређеном случају у којем је парнично-управна жалба усмерена против радње у ствари, одговарајући период за овај поступак рачунаће се 10 дана, посебно од дана који следи након истека рока утврђеног у члану 30, у коме је прецизирало да заинтересована страна може формулисати захтев поступајућој администрацији, застрашујући њен престанак.

Ако, напротив, обавештење није формулисано или му се није приступило у року од десет (10) дана од подношења захтева, тада се може директно извести парнично-административна жалба, ако је случај да није било захтева, рок ће бити тридесет (30) дана рачунајући од дана када је административна радња у ствари започела.