Спорост у извршењу казни задржава наплату 11.000 милиона евра

Проблеми са обавештењима, са локацијом имовине, "надгледањем" неликвидности... Извршење казне чија је осуда обавеза плаћања постаје у многим приликама немогућ подухват. Толико да је студија Сигме два за Генерално веће адвоката закључила да се само једна од четири казне извршава на време и како треба. Остала тројица или то ураде касно или никада не ураде, што имплицира за оне који верују да су нашли обештећење у правди и суочавају се лицем у лице са бирократијом изузетно спорог и неефикасног система.

Истина је да извршење казни превазилази индивидуалну сферу да би имало утицаја

пуна у привреди, јер је као последица овог похабаног – када то није немогуће – ходочашћа ка прикупљању парализовано близу милијарду унца евра (10.742.892.000). За извршење тих 25 одсто осуђујућих пресуда добијено је само 3.657 милиона евра.

Економски утицај кашњењаЕкономски утицај одлагања – АБЦ

Бројке које иду у прилог овој студији, у којој је израчунато у просеку 10.000 евра по нерешеној казни, наводе тужиоце да захтевају да њихове европске колеге буду хомологоване, како би им се омогућило да имају водећу улогу у фази извршења казне. . У Шпанији у овом процесу учествују суд (од којег је потребно тражити извршење, увоз, камате и трошкови), судија (који ће издати налог којим се одлучује о извршењу) и адвокат управе правосуђе, који издаје уредбу о сагласности о траженим мерама. Импликација свих ових правних цифара и чињеница да адвокат мора да захтева сваки од ових корака чини да извршни поступак постаје препрека, спор је и време извршења се удвостручује или утростручује. Примера ради, Шпанија је 2019. почела са 1.915.742 казне које чекају на извршење, а током те године додато је још 484.329, према подацима Генералног савета правосуђа. Од одлука које чекају да буду испуњене, 60 одсто су казне за новчано извршење, оне на које Грађански законик упућује на оне које предвиђају плаћање.

Адвокати – представници клијената пред судовима – сматрају да ће њихова директна интервенција у процесу извршења помоћи убрзању поступка. Они не представљају узалуд интересе појединца. Никога више од његовог клијента не занима да се изврши наплата која је прописана блажом казном и да иде онолико далеко колико је потребно да се открије могућа стратегија скривања новца или других трикова у циљу избегавања поштовања пресуде.

Адвокати који добијају осуђујуће пресуде за своје клијенте навикли су да виде интимне потешкоће ефикасног служења казне за ствари које су наизглед тривијалне попут промене адресе – али која враћа извршење на почетну тачку – или због бирократског лавиринта који претпоставља локацију имовине противника.

У репу Европе

Истина је да је Шпанија из овог или оног разлога на дну Европе по извршењу пресуде, што показују подаци компаније Сигма Дос, која је проучавала понашање десет европских земаља са бројкама сличним шпански адвокат. То су Луксембург, Холандија, Француска, Белгија, Шкотска, Грчка, Литванија, Мађарска, Естонија, Португал. У свим њима, адвокат има извршне функције да се придржава казне, што укључује радње као што су обавештавање дужника, процена и одлучивање о мерама које ће се применити за гарантовање наплате дуга или наплате радњи као што су ембарго или аукције. .

У Шпанији, рок извршења казне, односно време које протекне од тренутка када је изречена до извршења, креће се између шест месеци и једне године. Иза нас је само Грчка, са процесом који може да потраје и до 15 месеци. У свим осталим случајевима време је мање. У Мађарској, на пример, максимални рок плаћања је 8 дана. Исто је и у Естонији и Литванији. У Шкотској, Француској и Луксембургу извршење се креће у распону од два до шест месеци, што је случај у последњој од ових земаља.

Већа или мања агилност у извршењу казни у великој мери зависи од доступних дигиталних средстава, тако да усклађеност дође до успешног закључка у најкраћем могућем року. У овом случају, важно је знати да су прве четири земље са најкраћим временом извршења (тј. Мађарска, Естонија, Литванија и Белгија) управо оне са највећом имплементацијом телематских и дигиталних медија.

Шпанија такође губи на овој ранг листи јер док код нас тужилац може да има приступ само евиденцији (подаци о извршеним, имовини дужника...), њихови европски колеге могу да комуницирају са банкама, обавештавају о заплени имовине (Белгија, Холандија, Мађарска или Естонија) или чак спроводе електронске аукције (Холандија, Мађарска, Литванија, Естонија или Португал, земља у којој њени правосудни агенти имају алат који им омогућава да процесуирају све кораке извршног поступка).

Естонија и Белгија, у предности

Резултати су ту. На ранг листи ефикасности или успеха у извршењу казне, Естонија и Белгија се налазе као земље са најбољим резултатима у наплати, које су могле да изврше до 85 одсто казни; следеће, са цифрама од око 60 одсто, имају Француска, Холандија, Луксембург и Литванија. После Мађарске, са 35 одсто, и претпоследње Шпаније, са 25 одсто. Грчка затвара ранг са 10 одсто извршених казни.

Студија представљена ове недеље председнику државног тужиоца Шпаније Хуану Карлосу Естевезу даје пројекцију економског тока који ће се добити ако шпански систем буде ефикаснији него у обнови земаља Европе. Само изједначавањем успешности земље која нас претходи, Мађарске, од извршења казни би се добио милион евра више, осам и по милиона да је наш проценат успешности у наплати исти као и Естонији.