Ако неко погледа Повељу Уједињених нација – међународни уговор који је, у суштини, устав ове међународне организације – и пређе на члан 23, видеће да Русија није међу сталним чланицама Савета безбедности. Пет земаља које имају то непокретно седиште у органу власти УН су САД, Кина, Француска, Уједињено Краљевство... и Савез Совјетских Социјалистичких Република, бивши СССР.
Огорчење већег дела међународне заједнице због сумњиво оправданог напада Русије на суверенитет и територијални интегритет Украјине навело је неке да се осврну на руско преузимање Азије у Савету безбедности који је припадао СССР-у.
А уз то и право вета које штити Владимира Путина од сваког значајног покушаја УН да га зауставе. Најновији пример, онај од петка увече, даје резолуцију коју су САД и Албанија промовисале у Савету безбедности да се осуди Русија и захтева повлачење трупа, имала је само један глас против. Руског, што је било довољно да се резолуција поништи.
На истом форуму, две ноћи раније, усред хитног састанка за решавање инвазије на Украјину, амбасадор нападнуте земље Сергеј Кислиција је показао малу плаву књижицу са Повељом УН и склизнуо да Русија има седиште. у Савету безбедности нередовно, да је наследио сумњиву функцију „у тајности“.
Кислицјина оптужба долази у исто време да се доводе у питање улога и присуство Русије у међународној организацији чије принципе је оптужена ове недеље, али и раније, као у инвазији на Крим, другу територију Украјине, 2014. године. Чак је и генерални секретар УН Антонио Гутереш, који се увек труди да не оптужује ниједну земљу чланицу - а мање против Русије - напао је ове недеље у Москви због кршења Повеље УН.
Случај протеривање, немогућа мисија
Избацивање Русије из УН је немогућ задатак. Али све последице одлуке која се суочава са војном силом са огромним нуклеарним арсеналом, политичка реалност УН је немогућа. Члан 6. Повеље Уједињених нација налаже да земља чланица „која је упорно кршила принципе садржане у овој Повељи“ може бити искључена на гласању у Генералној скупштини – која укључује све земље чланице – уз препоруку Савета безбедности . Русија има вето у том телу и, чак и ако се сматра да не може да га искористи у одлуци против ње, веома тешко може да изгуби подршку Кине, која такође има право вета.
Међутим, у САД постоје покрети за вршење притиска на УН у том погледу. Група америчких законодаваца, из обе стране, планира да овог месеца представи резолуцију у Конгресу којом би захтевала да Џо Бајден искористи стално присуство САД у Савету безбедности како би избацио Русију из тог тела.
„Веома је компликовано“, признао је Ник Стјуарт, портпарол републиканке Клаудије Тени, која је написала нацрт резолуције, у интервјуу за Фокс њуз. „Али само зато што Русија има право вета на ово не значи да не можете да покушате.
Идеја законодавца је да је ова акција још један слој притиска на Москву да прекине инвазију на Украјину. Резолуцијом ће се бранити да Путинов став „представља директну претњу међународном миру и безбедности” и да је против „одговорности и обавеза као сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација”.
Украјина сматра да је Русија требало да се пријави за пријем у УН, попут бивших совјетских република
Идеја коју је Кислиција изнео ове недеље указује на другу стратегију: сматрати да окупација седишта СССР-а од стране Русије није била легитимна. Иако је немогуће да то не уроди плодом, његов аргумент има ентитет. Затим је на хитној седници Савета безбедности прошле среде затражио од генералног секретара да подели правне меморандуме из децембра 1991. о том преносу права.
Та година је била турбулентна, са СССР-ом у потпуном распаду, уздрманом покушајем државног удара и ланчаним проглашењем независности од својих бивших република. Лидери Русије, Украјине и Белорусије потписали су 8. децембра 1991. Беловешке споразуме у којима су изјавили да „СССР као субјект међународног права и геополитичке реалности више не постоји“. Ти споразуми су уступили место формирању Заједнице независних држава (ЗНД), која сама није била држава и није могла бити чланица УН. Наше бивше совјетске републике су 21. децембра ушле у ЗНД потписивањем Алма-Атског протокола у Казахстану.
У њему су потписници потврдили нестанак СССР-а и показали подршку Русији да задржи чланство у УН и Савету безбедности. Неколико дана касније, 24. децембра, тадашњи председник Русије Борис Јељцин послао је писмо генералном секретару УН у којем га је обавестио да је „чланство СССР-а у Уједињеним нацијама, укључујући у Савету безбедности и др. органа система Уједињених нација, наставиће Руска Федерација уз подршку земаља ЗНД“.
Оно што Кислиција и Украјина сада бране је да је, са распадом СССР-а, Русија требало да поднесе захтев за пријем у УН, као што су то морале да ураде и остале бивше совјетске републике. То је нешто што су морале да ураде и земље које су пратиле распарчавање Југославије и Чехословачке након пада Берлинског зида. Ни Савет безбедности ни Генерална скупштина УН нису гласали за улазак Русије. Кислитсиа је тражила да јој се покажу папири у којима је погрешна њена регистрација. „Тридесет година људи који су били у Савету безбедности са пријатељем који каже „Руска Федерација“ који се претвара да је легитиман члан“, рекао је Кислиција за „Кијев пост“ ове недеље.
Тврдња Русије неколико дана након гашења СССР-а да су њена права „настављена“ „има много слабих тачака са правне тачке гледишта“, сматрају неки стручњаци.
Према речима украјинског амбасадора, тада су сви гледали на другу страну, да не би узнемирили нуклеарну силу. Али сада, када је та власт оптужена за злоупотребу моћи, могло би доћи до даљег довођења у питање њеног легитимитета.
Тврдња Русије неколико дана након изумирања СССР-а да су њена права „настављена“ „има много слабих тачака са правне тачке гледишта“, рекао је Јехуда Блум, професор међународног права и бивши израелски амбасадор у Израелу, за МСНБЦ. УН такође брани да је Русија наставак, а не наследник СССР-а и да доводи у питање његову основу.
У сваком случају, пут украјинске тврдње у овом погледу у замршеној бирократији УН више је него тежак. Колико је у последњем тренутку покушао, ове суботе, председник Украјине Володимир Зеленски да отме Русији право вета у Савету безбедности као казну за своју војну офанзиву. То је затражено у телефонском разговору са Гутерешом, у којем је руски напад назван „геноцидом над украјинским народом“. Веома компликована стратегија, тешка скоро као и одупирање руској војној машини на бојном пољу.
