Најважније је прво засадити како је нормална веза, јер код већине парова то није баш познато. Па, сумња се јавља у више животних ситуација, у оно што је унутар нормалности "Да ли претерујем? Да ли радим како треба? Да ли је нормално шта мислим, шта захтевам...?" Не само у вези и суживоту се јављају сумње и грешке у понашању, већ и на индивидуалном нивоу у нашем свакодневном животу. Немојте ми рећи да у многим приликама у свом животу, поготово ако имате одређену осетљивост (хладно ништа, нула брига), нисте интерно сумњали у одлуку, мишљење... које ће донети, размишљајући шта би други урадили на твом месту.
Али у пару који не зна добро шта је нормално, идеално, минимално, може нас натерати да пређемо границе понашања и/или да се сложимо да их они са нама прелазе, релативизујући их, а ова релативизација би се извршила пре свега, из два разлога, или због тога, непознавања граница нормалности („Не знам добро да ли је оно што ми он ради нормално или то видим на претерани начин“) и други разлог за релативизовање је да се потопљени и потчињени емоционалном зависношћу у којој ће се све што мислите „променити, то је привремено, то је због њиховог умора, имају много карактера, кажу ми јер им је стало...“
Ја, који много говорим о величанственој интуицији, ово је увек присутно ако оно што се дешава у датом тренутку, начин приближавања другог према нама, понашање другог према нама, ако било шта да се деси изазива унутрашње незадовољство и долази до нас са нелагодом, ту је на делу интуиција која нас ставља у реалност да оно што се дешава не треба да буде тако. „Тело говори, срећом, само од себе, а да га ви не узмете у обзир“, а то је интуиција, „она која мисли или осећа за вас без ваше рационализације“
„А шта је нормално у пару?“, питаће се многи. Могли бисте се свађати, имати проблема, не разговарати једни с другима, љутити се и одатле, шта год да испадне? ….Па и да и не, а ако постоје разлике, нормално је у начину на који се те разлике и проблеми постављају, у ставовима поштовања када се говори о теми, у тону који се користи, у слушању са намером. решавања а не слушања са намером одбране, поштовања туђег мишљења без осуђивања, и наравно, не играња игрица погађања: сигурно то ради за такве, сигурно то каже за које, "шта ако"... и тако постаје све више и више забрљано, ах! и наравно не вађење срања из прошлости.
О сваком тренутку проблема, којих би требало да буде мало ако је у питању зрела и принципијелна веза, увек треба причати, увек, и не слутећи да ће се окренути и отићи, окривити вас и престати да причате на недељу дана? а не зелено до...продаје!!!! Повлачење речи и њеног присуства једна је од најгорих казни и психичког злостављања, баш како звучи. „Игноришем те и ускраћујем ти било какав приступ мени за решавање, поред „не волим те“, „не занима ме ништа што имаш да ми кажеш“.
Ово је токсична веза. Овакав начин аргумената није нормалан (дискутовати не треба нормално, већ дати мишљење). Многи парови су се навикли да виде ове начине интеракције између својих родитеља и ове начине међусобног разговора и лечења деце код куће, и очигледно је да су ова понашања научена, нормализована и почела са првим паром који су имали. И са следећим. Поред тога што смо пару донели ово научено из детињства, већ унутар пара прилагођавамо, рафинирамо и консолидујемо ова понашања потчињавања другог и недостатка поштовања и наравно љубави. Нешто поражавајуће је одрастање у разореној породици са малтретирањем, патњом или виђењем једног од родитеља. И слично као да сте били са партнером који вас је такође малтретирао. И има много суптилности у томе... да један од чланова има неку психопатологију, а други не зна како да се носи са тим као нормално и то се прелива, или да особа која пати од злостављања такође репродукује те ситуације злостављања у новом партнеру према други, а да није равноправан, наравно, осим ако се то „не намерава избећи“ релативизовањем, попуштањем, правдањем... од стране оног ко пати и који, наравно, не разуме ова понашања и трпи.
Ми смо репродуктори добрих и лоших искустава. Најгоре је не добити шегрт, себе, да унапреди своје понашање у нормалној вези, где оно што треба да буде минимум и главна ствар је љубав, поштовање и дивљење.
Тако је пријатно загрлити се само зато, пољубити само зато, пољубац, мало штипање по гузици у ходнику, поглед и намигивање, шала, спонтани "згодан", четкица, долазак кући и жеља да га видиш, пошаље му поруку са неком будалом у току дана, заведе га не слутећи, причај о теби, причај о проблемима са саучесништвом, а не уз замерке, подели тренутке не тражећи их, створи их да буду заједно, желиш да будемо заједно , осећаш се тако добро када си са њим Ох!!!!!!!! И прелазимо на секс…..најлепша ствар, секс са љубављу, са поштовањем и са смехом. Секс не треба да служи, нити служи да реши било који проблем. У кревету ништа није решено, само шминка, камуфлажа, парк и до следећег пута имамо још један овакав и отклонимо овај проблем који смо управо вратили у торбу претходних нагомиланих и нерешених. Па, настављамо да бацамо кикије и видимо шта ће се десити…..(фатално).
Да ли сам у токсичној вези? Па, док сте читали, како ћете себе видети? С једне стране, да ли сте у нормалној вези? (Имам нови и посао и кућу. Како узбудљиво! Јесте ли у интересној вези? Како се понашате према партнерки? Да ли желите да будете са том особом? Шта делите са њом, тренутке које она одлучује да је остала за тебе? Ко увек попушта? Ко се никада не извињава...
Понекад има много страха признати себи да то није особа мог живота јер је очигледно да то није оно што желим и да се осећам лоше, али понекад опсесивно инсистирамо да да, да је ово лош низ и Није могуће да се то не може променити, а ми постајемо тврдоглави и патимо и ништа се не мења, и шта више, стварамо покорнија и екстремнија понашања и трагове за другог, да постигнемо свој циљ: да будемо срећан пар, и ништа даље када после времена нисте срећни нити имате понашања која доводе до тога. Понекад се не мењаш ни под притиском, а када се промениш због „страха да не изгубиш“, то траје највише неколико месеци, јер се начин постојања и потребе не мења... Мало по мало се види како се враћа на старо и опет почињемо да релативизујемо….ууфф.
У токсичном пару, неко иде својим путем, и појављује се када нешто жели или када нема бољу опцију, раде шта хоће не марећи шта други мисли или треба....увек постоји разлог, изговор да се извучем са тим или да се бацим на тебе, а да понекад немаш ништа с тим, као да постанеш досадан... Његови изливи беса и изливи лошег млека вас понекад натерају да се стиснете, а други вас натерају да се суочите и тада отровни поново има прилику да вас "стави на ваше место са нечим због чега се осећате кривим..." Немате излаза, и ту остајете јер је он или она ваш власник и јасно дајете до знања, да бисте избегли.
Постоји много начина да будете отровни, понекад чисти и други са суптилностима, у зависности од интелигенције и онога што се научило од овог злог бића које усисава ваше емоције и које је селективно љубазно, привремено, за "за нешто", и наставља да манипулише ти чак и ако се осећаш као краљ мамба док, да, да?
Тешко је ово видети, прочитати, препознати те у овоме, али чињеница да то пишем и да си ти нашао не чини га мање стварним, јер знаш да се то неће променити. Да да, узбуђујеш се када „ствараш“ то сад да, да сада Бог чини да се осећаш, уздиже те до максималне среће, можда….или неповерење још увек гони, зар не?
Као и ми компликујемо живот, што је само једном и понекад тешко.
У таквом токсичном односу, селективно чување добрих времена у свим евиденцијама, занемарујући или минимизирање лоших, којих има и има више. Какав непријатељски мозак понекад имамо! Али то није глупо и понекад нас удари по зглобу интуицијом и нелагодом, са очигледним... али понекад је тако страшно изаћи, "усамљеност", промена, ментална шема жеље и однос (чак и ако је усран), тежак је, али, "то је срање", поготово када се осећате подржано и можда сте открили "друге светове" где оно што желите може да буде и такође помножено са 1000. У стварности, пронаћи некога другу особу који вас узбуђује, олакшава вам да видите где сте и да изађете одатле.
Враћајући се свом токсичном партнеру, колико поверења осећате са њом и у њу? твоја искреност не значи да је она има, у ствари је непоштовање вишеструко, и то не увек пред тобом, када прича о теби другима (иза леђа) изигравајући жртву што те трпе или омаловажавају, оправдавају не бити ту или не излазити са тобом јер си такав и такав...и добро, он тражи своје друге планове који му ниси приоритет, јер му није стало до тебе, или су то неопходни планови и у које ти не можеш бити? .
Када особа има ниско самопоштовање, пошто је отровна, она настоји да се поново потврди онаква каква јесте и са ким год да је... Она вас контролише, љубоморна је, захтева понашање од вас иако је њено другачије од онога што захтева од вас. Она не прихвата своју кривицу, она је извлачи колико може према факторима изван ње, па чак и према вама. Прво су њихови приоритети или само њихови приоритети, знајући да ћете попустити и чак аплаудирати... и наставио би са још много понашања…
Како је неправедна ова мешавина добрих људи са себичним људима. Све за њих, од њих и споља и за њих... и ту сте сваки дан да појачавате и пружате задовољство њиховом егу... за патолошку љубав и зло у вашем животу, лоше јер већина оболели су заштитни људи укључујући и њега. Само емпатични и добри људи су у стању да издрже да буду у токсичној вези континуиране манипулације, већ свесни тога. Библијско правило гласи: нула контакта или ће ђаво почети да се зеза чим му даш мало моћи.
Имам много лица и разговора у глави тренутно док пишем, а они који ме прочитају од оних који су водили овај разговор – проблем са мном, видеће и запамтиће.
Браво за оне које познајем, многе, који су изашли одатле, они и они…..! осим твојих „украшавања“... (осмех). Да је живот много лакши и исплативији тамо, или јесте? А ако поврх тога нађеш варницу, нећу ти ни рећи…..!!!!!!!!
О АУТОРУ
Ана М. Ангел Естебан
