ПРАТИТИ
Четврта рунда разговора која је почела у понедељак између руске и украјинске делегације у покушају да се договоре о прекиду непријатељстава настављена је у уторак путем видео конференције. Положаји изгледају очигледно непомирљиви и бомбардовања не дају предаха. Међутим, у последњих неколико сати званичници блиски преговарачима говоре о извесном „приближавању“.
За сада је председник Украјине Володимир Зеленски потврдио у уторак на телематском састанку са високим војним командантима Атлантске алијансе да ће његова земља морати да одустане од придруживања блоку. „Постало је јасно да Украјина није чланица НАТО-а. Слушај нас. Ми разумемо људе. Годинама смо слушали да су врата наводно била отворена, али смо већ видели да не можемо да уђемо“, јадао се он.
Истовремено, шефу украјинске државе је било драго што су „наши људи рекли да почну да покушавају ово и да се ослоне на сопствене снаге и помоћ наших партнера“. Зеленски је још једном затражио војну помоћ од НАТО-а и изразио жаљење што та организација и даље "ставља али" на успостављање зоне забране летова изнад Украјине како би спречила руске снаге да наставе да испаљују ракете и бомбе из својих летелица. Он је уверио да је блокирани Атлантик „изгледа хипнотизован руском агресијом“.
С тим у вези, Зеленски је навео да „чујемо аргументе који говоре да би Трећи светски рат могао да се деси ако НАТО затвори свој простор за руске летелице. Из тог разлога није створена хуманитарна ваздушна зона изнад Украјине; Зато Руси могу да бомбардују градове, болнице и школе. Пошто нисмо у Алијанси, „ми не тражимо члан 5. Уговора о НАТО-у (...), али бисмо морали да креирамо нове формате интеракције“. Он је истакао ту потребу, јер руски авиони и ракете могу да лете ка Западу, и забележио да је Русија „напала ракетама 20 километара од граница НАТО-а и да су њени дронови већ стигли тамо“.
Крим, Доњецк и Луганск
Главни украјински преговарач Михаил Подољак инсистирао је на почетку преговора да његова земља „неће правити уступке по питању свог територијалног интегритета“, желећи да јасно стави до знања да, као што је Москва захтевала, Кијев неће признати Крим као руски, нити сепаратистичке републике Доњецк и Луганск као независне државе. А много мање украјинске територије које су руске трупе окупирале током актуелне кампање, укључујући провинцију Херсон и појас који повезује Доњецк са Кримом.
Подољак је рекао да је сада приоритет „договорити се о прекиду ватре и повлачењу руских трупа из Украјине“. И овде питање неће бити лако, јер ће бити потребно утврдити које области руска армија треба да остави слободна. Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је у уторак да је „још прерано давати прогнозе“ о могућем исходу серије контаката и датуму завршетка преговора.
Са своје стране, Олексиј Арестович, саветник украјинског председништва, најавио је да би „највероватније до маја требало да постигнемо мировни споразум, или можда много брже“. Представник Русије у УН Василиј Небензја формулисао је услове Русије за Украјину: демилитаризација (одбацивање офанзивног наоружања), денацификација (забрана неонацистичких организација), гарантовао је да Украјина неће представљати претњу Русији и одрећи се дела НАТО-а. Небензја овога пута није рекао ништа о Криму и Донбасу, који ће, без обзира на то да ли их Кијев признаје или не, наставити да одржавају садашњи статус ван контроле Кијева.
