Реформа закона о стечају која ће ускоро ступити на снагу уводи веома релевантне и свеукупно позитивне новине у поступку за ослобађање дугова до сада познат као „бенефиција ослобађања неизмирених обавеза“.
Несумњиво се може говорити о промени модела, јер се након приписивања надлежности ових списа привредним судовима, процес или механизам поједностављује и усавршава, елиминишући вансудски поступак за постизање споразума о вансудском плаћању.
Тако нестаје тзв. „стечајно посредовање“ које користи Закон о другој шанси, након седам година постојања у којима није дало велике резултате, стварајући превелико одуговлачење и сложеност процеса и додатни трошак за дужника, већ само по себи цурење ресурса.
Реформа је као новину увела изузеће са очувањем делатности путем и испуњавањем плана страница; обезбедити и регулисати две алтернативе, изузеће са ликвидацијом имовине или са планом плаћања без ликвидације.
У новом ослобађању без ликвидације имовине са планом исплате, по свом садржају, поред могућег укључивања уступања имовине у исплату дугова, само је назначено да „може утврдити исплате утврђеног износа, исплате. износа који се може утврдити у зависности од развоја прихода и расположивих ресурса дужника или комбинације оба.“
И поставља два ограничења: прво и логично је да се не може састојати од потпуне ликвидације имовине дужника, друго да не може да мења законом утврђени приоритет кредита, осим уз изричит пристанак изостављених или одложених поверилаца.
Трајање плана ће бити од 3 до 5 година у зависности од случаја, али не поставља ограничења колико је времена потребно за примену. Стога се чини да не постоје никакве сметње за усвајање плана који би предложио значајна смањења, као што је предложено у вансудским поступцима за постизање вансудског поравнања. Међутим, појавила се могућност наметања озбиљних жртава нефинансијским повериоцима (као што је, на пример, Заједница власника или самостални предузетник), при чему дужник има оствариву имовину чија је ликвидација изричито искључена у предлогу, због оправдање потребе да настави са пословањем или зато што је то ваше уобичајено боравиште.
Одређени кредити су изричито искључени из изузећа (као што су дугови за храну или дугови за правне трошкове и трошкове), наглашавајући нову регулативу јавних кредита АЕАТ-а и социјалног осигурања, чије је изузеће ограничено на десет хиљада евра, изузевши у потпуности прво пет хиљада чини од те цифре 50% до горе наведене границе.
Што се тиче узрока оспоравања плана, нови члан 498 бис утврђује оцењивање разлога, који су за судију обавезни, јер ако се слажу, он неће моћи да дозволи ослобађање. Између осталих претпоставки, то ће се десити када план исплате не гарантује повериоцу бар исплату дела његових кредита који би морао бити намирен у стечајној ликвидацији, што намеће обрачун хипотетичке накнаде за ликвидацију која није без сложеност..
Мораћемо да сачекамо судско тумачење овог спорног разлога, јер би то могло да доведе до неопходне ликвидације целокупне имовине, -а да закон о стечају не утврђује право на задржавање власништва над кућом у ликвидацији Обично, у пракси, формула изузећа без ликвидације остаје без ефекта.
У случају да план исплате не буде одобрен, не изгледа да ће формулисање новог предлога бити поплочано, тако да морамо да се претварамо да би конкурс био преусмерен директно на редовну ликвидацију, не доводећи у питање евентуалну жалбу против резолуцију која се тако слаже.
Ново је и ново овлашћење судије, које је конфигурисано као изузетно, да ограничи изузеће у оним случајевима у којима је потребно да се „избегне несолвентност погођеног повериоца“, што може имати користи за најугроженије повериоце, нпр. као самостални предузетници или приватни повериоци, за које неизвршење обавеза несумњиво може да створи озбиљну неравнотежу.
Није прецизирано, то значи да се ово потраживање мора процесуирати кроз стечајни поступак на захтев повериоца, након што се појави лично, у зависности од случаја, пошто је мало вероватно да ће привредни судија по службеној дужности имати потребне елементе да процени могући ризик неликвидности повериоца. Па ипак, не престаје да захтева сложену и нову доказну анализу ефекта изузећа на имовину повериоца.
Најзад, истаћи одредбу да у обради навода на предлог плана исплате, појединачни повериоци могу предложити утврђивање мера ограничавања или забране права располагања или управљања дужника, у току испуњења плана исплате (498 КЗ).
Ако је формулација могућих ограничења капацитета претерано нејасна, биће потребно у последњих неколико минута ограничити потраживања од дужника, постоји тако нешто што је законски прописано и може се одлучити да се ова ограничења додају и укључе их у плану који је коначно одобрен без да је дужник саслушан. Обрада навода који су постојали у претходној уредби након добијања предлога поверилаца за измену плана (ранији чл. 496.2 ЗК).
А то је да према чл. 498 ЛЦ, судија ће привремено одбити или одобрити изузеће неизмирене обавезе и може укључити измене које сматра одговарајућим, без обзира да ли се оне појављују у наводима поверилаца или не. На овај начин се потврђује интервенција по службеној дужности која може бити противна принципу тражене правде ако нема претходног прихватања од стране дужника.
А посебно се чини озбиљним то што елиминише поменути процес изјашњавања када повериоци могу да предложе – и да се са њима сагласи судија – неку врсту интервенције свог административног капацитета која ће у сваком случају ограничавати њихова права, а која треба да добије њихово одобрење или на у најмању руку, дозволити процедуру изношења оптужби на предлоге који су формулисани у овом смислу.
Изван недоумица које изазива нова регулатива и других које ће се вероватно појавити, с обзиром да генерално реформа представља напредак у развоју права на ослобађање дугова и могућност да се оно прилагоди потребама задужених и њиховим будућим изгледима. .
