Врховни суд је због неоправданости поништио изузимање борбе бикова из области примене Културног бонуса младих.
Веће је усвојило спорно-административну жалбу Фундацион Торо де Лидиа против Краљевског декрета 210/2022, од 22. марта, којим се захтевају регулаторне норме поменутог Бонуса и поништава израз „и борба бикова“ у свом члану 8.2. .
Чланом 8 у свом одељку 2 утврђено је да се борбе бикова приказују, поред спортских, заједно са набавком канцеларијских производа, наставних уџбеника (штампаних или дигиталних); рачунарска и електронска опрема, софтвер, хардвер и потрошни материјал, уметнички материјал, музички инструменти, мода и гастрономија.
културна манифестација
Суд појашњава да није на њему да одлучује да ли су кориде, уопште, а посебно емисије о борби бикова, културна манифестација, јер је исти законодавац то учинио потврдно, као што Закон 18 јасно објашњава. /2013 за регулисање кориде као културног наслеђа. додају да је Уставни суд јасно ставио до знања и ту исту културолошку природу борбе бикова, коју оспорени Краљевски указ не негира, већ, напротив, претпоставља да има ту природу и да их стога мора изричито сузбијати.
Закључак је да је суд да ни у спису ни у самом тексту Краљевског указа 210/2022, како се истиче у тужби, не постоје разлози који објашњавају искључење. „Оне које нуди преамбула изгледа не ваљају за ову сврху и да само каже да се борбе бикова промовишу кроз друге инструменте и да свака управа има капацитет да одлучује о секторима или делатностима од јавног интереса или корисности које промовише и у на који начин. Он то ради”, стоји у реченици, излагање судије Пабла Лукаса.
За Веће су ова генеричка објашњења, међутим, „недовољна“ када постоје посебне законске одредбе које намећу државним органима обавезу да делују позитивно у датој области, као што је борба бикова.
Из тог разлога, сматрало је да спецификација дата Законом 18/2013 мандату чланова 44 и 46 Устава укључује потребу за „јединственим оправдањем довољног ентитета зашто су емисије борбе бикова изостављене из Културног бонуса младих“ .
Веће је потврдило да не налази ово оправдање ни у другим искључењима укљученим у члан 8.2 Краљевског декрета 210/2022, пошто не постоји идентитет или веза између њих која нам омогућава да закључимо разлог за искључење који нас се тиче, стога , не доводећи у питање релевантност коју сваки има, дешава се да у односу на друге не постоји правно признање попут оног које постоји у погледу борбе бикова у њеним културним, историјским и уметничким димензијама”.
Пресуда се односи на чињеницу да државни тужилац инсистира да Општа државна управа поштује своју обавезу да промовише борбу бикова, о чему свједоче иницијативе као што су (и) годишња Национална награда за борбу с биковима од 30.000 еура; (ии) грант од 35.000 евра сталној Фондацији за прикупљање знања и уметничких, креативних и продуктивних активности интегрисаних у борбу бикова; (иии) пројекат „Културе бика“ активности за идентификацију, документовање, истраживање, вредновање и преношење културног наслеђа повезаног са борбом бикова, артикулисан у пројекту „Културе бика у државним музејима“ који се састоји од малих виртуелних изложби од три су објављени и други је у припреми; (ив) изложба „Сећање на борбу бикова: фотографије борбе бикова у државном архиву” две одржане изложбе (Саламанка и Севиља) и друга је у припреми у Санлукар де Барамеда.
Веће одговара да се, чак и схватајући да се ове иницијативе – које су већ наведене у Извештају о анализи утицаја прописа – позивају на преамбулу Краљевског декрета 210/2022 када алудира на аутономију и капацитет администрације да бирају и како промовисати културу, значи одлучити, прихватајући да оне нису карактеристике а постериори, „нама се, међутим, не чини да помажу да се исправи недостатак оправдања за искључење из простог разлога што су тачни“.
С друге стране, наглашава се да „доследност Културног бонуса младих има општу пројекцију и, поред тога, може захтевати квалификацију јер се обраћа новој генерацији, односно гледа у будућност коју представљају млади људи – према по мишљењу Државног савета скоро 500.000 – перспектива која је фундаментална када је у питању очување и промоција културног наслеђа. Не постоји, дакле, између наведених акција и Културног бонуса младих – који је за градски споменик значио 210 милиона евра – неопходну пропорцију да се закључи да је корида добила избалансиран третман са значајем који је препознат за законодавца”.
