Guverner, koji je čvrst zagovornik potrebe za osmišljavanjem plana fiskalne konsolidacije koji se sada mora izvršiti kako bi se javne finansije vratile u red, predviđa da će kamatne stope nastaviti značajno da rastu na narednim sastancima. -Na posljednjem sastanku ECB-a odlučeno je da se kamatne stope podvrgnu pola boda više. Gdje je plafon da ih prestanemo povećavati ili ukosnica? -Kamatne stope će se nastaviti sve dok ne dostignu nivoe koji će osigurati da se inflacija vrati na cilj od 2% u srednjem roku. Koji je ovo nivo? Stvarna nesigurnost je toliko velika da precizno vođenje nije stvarno moguće. Ali, sa informacijama koje imamo u ovom trenutku, da bismo ostvarili taj cilj, vjerujemo da će biti potrebno nastaviti značajno povećavati tipove interesa na sljedećim sastancima i da ćemo, kada se to postigne, nastojati zadržati taj 'terminal' nivo neko vreme. Najvažnija poruka je da još nismo na kraju. -Da li postoji opasnost od kašnjenja u banci? -Evidentno je da rast kamatnih stopa povećava troškove finansiranja skladišta i preduzeća, zajedno sa usporavanjem njihovih prihoda i padom realnih prihoda zbog inflacije, smanjuje njihovu platežnu sposobnost. Pa, veličina uticaja će zavisiti od dubine ekonomskog usporavanja, postojanosti inflacije i iznosa neophodnog za podršku monetarnoj politici, između ostalih faktora. Sa stanovišta finansijske stabilnosti, relevantna je poruka da stres testovi koje redovno provodimo ukazuju na to da će agregatna solventnost bankarskog sektora ostati na adekvatnom nivou u uslovima nepovoljnih scenarija, kao i heterogenosti između entiteta. Ne zaboravimo da je ovaj kapacitet otpora u velikoj mjeri rezultat implementacije regulatornih reformi na globalnom nivou i, u španskom slučaju, restrukturiranja u prošloj deceniji. -Zar ne bi bilo logično da se banke vrate na rentabilne depozite? – Uočavamo da je naknada depozita jedva porasla i da se prenos povećanja stopa na tržištu novca na troškove duga stanovništva i preduzeća odvija sporije nego u prethodnim epizodama povećanja. Prvi bi bio povezan sa činjenicom da smo u početku polazili od negativnih stopa koje u velikoj meri nisu prenete na depozite, kao i na veliku likvidnost i visoke stope suverenih kreditnih depozita bankarskog sistema. Ali očekujemo progresivno veće transfere iu troškovima kredita i depozitima. U međuvremenu, štediše već koriste alternativne instrumente za poboljšanje profitabilnosti svoje štednje. -Od monetarne politike do oporezivanja. Sada imamo tri nova poreza. Na veliku sreću, banke i energetske kompanije, kakav uticaj oni imaju na Španiju? -Još nemamo procjenu njegovog uticaja. U svim slučajevima, ono što bih želio da naglasim u vezi sa poreskim sistemom je da vjerujem da postoji širok konsenzus o potrebi za sveobuhvatnim pregledom istog kako bi se poboljšao njegov kapacitet i efikasnost naplate. Takođe praćen sveobuhvatnim pregledom javne potrošnje. Ovim se razmatra osnovni dio procesa fiskalne konsolidacije na koji sam ranije pomenuo. Kao putokaz nam može poslužiti poređenje sa ostalim zemljama oko nas. I ovo poređenje pokazuje da Španija prikuplja u prosjeku manje od drugih zemalja. Kada analiziramo zašto prikupljamo manje, to nije toliko zbog nižih graničnih stopa, koliko zbog efekta odbitaka, bonusa, itd., koji na kraju uzrokuju niže efektivne prosječne stope. A, u smislu sastava, Španija ubira manje, iznad, poreza na potrošnju i ekološkog poreza. Ova dijagnoza može biti dobra polazna tačka za reformu. Uključujući, naravno, kriterijume redistribucije koji se smatraju odgovarajućim. I, na kraju, veoma je važno imati na umu da je, s obzirom na visok stepen međunarodne integracije naše privrede, kapacitet naplate nekih poreskih iznosa u velikoj meri uslovljen stepenom fiskalne koordinacije na međunarodnom nivou. Zato su međunarodni poreski sporazumi postignuti u OECD/G-20 iu EU toliko važni u slučaju oporezivanja preduzeća i digitalnih aktivnosti.
