Adrián je u grafitima vidio otvorena vrata za svoju kreativnost. Činjenica da nema udove ne sprečava ovog petnaestogodišnjaka da se prepusti onome što voli: da uzme u ruke sprej ili digitalnu i grafitnu olovku kako bi dao slobodu svojoj inventivnosti. “Kad idem na put, gledam grafite; Privlače moju pažnju”, kaže 'Dius', njegov alias u svom drugom svijetu. Živio Corral de Almaguer, mali grad u Toledu od 5.500 stanovnika. „Šta hoćeš da kažem! "Da tako kažem, svijet izgleda kao govno iz invalidskih kolica", kaže on preko telefona, s poluosmijehom, kada ga pitate o njegovoj situaciji. “Volio bih biti u drugim okolnostima, ali moramo se suočiti s tim ovako”, dodaje. Adrián ima priznati stepen invaliditeta od 97 posto. Sa dvije godine, izgubio je udove zbog meningitisa koji je doveo do smrtonosne raširene infekcije krvi. “Zbog sepse su mu amputirali noge do butina i ruke do lakata”, prisjeća se njegova majka Rosa. Ona u nekoliko riječi sažima „borbu“ porodice sa administracijom za dobijanje finansijske pomoći. „Na primjer, morali smo se žestoko boriti da dobijemo potpuno financiranje za Adriánove proteze“, prisjeća se on. Njegov sin ide na drugu godinu ESO-a u svom gradu, u školi La Salle. Ali, "užasno mu ide" na studijama, kaže njegova majka, koja ga kažnjava tako što ne koristi mobilni telefon kada ne ispunjava svoje obaveze. I tu leži klica 'Diusove ljubavi prema crtanju i grafitima. „Kada mu oduzmete mobilni telefon, on još više slika jer ga to održava“, priznaje njegova majka. Stoga su mu, kako bi nastavio da crta, u julu kupili digitalni tablet, a početkom ove godine 'Dius' se upisao u La Mancha Urban Art School, u koju odlazi petkom popodne nakon kupanja. “Dobar sam u oba, ali više volim grafite,” smiješi se tinejdžer. „Zna da to izrazi na svoj način“ Kreativni centar La Mancha nalazi se u Quintanar de la Ordenu, dvadesetak minuta vožnje od Corral de Almaguer, a njegovi nastavnici ističu Adrijanov odvažan karakter. „On je klinac koji je veoma napredan, veoma pažljiv kao umetnik grafita,“ kaže Franz Campoy. On je direktor i nastavnik škole, koji privremeno živi u Łódźu (Poljska), evropskoj prestonici urbane umetnosti, učeći na velikim muralima i takođe radi na doktorskim studijama likovnih umetnosti. „Nikada nisam poznavao slučaj kao što je 'Dius'. To je bila novina, ne samo zbog njegovog fizičkog stanja, već i zbog njegovog interesovanja da želi da uči i, pre svega, da slika“, ističe učiteljica koja je pomogla dečaku da pronađe svoj alias. Lečio je Adrijana mesec dana i seća se kako mu je njegov otac Miguel Ángel pričao o interesovanju njegovog sina za grafite svaki put kada bi otišao u Quintanar de la Orden i o susretu sa Franzom, koji takođe potpisuje murale i dela urbane umetnosti u ovoj La Manči. stanovništva. „'Dius' ima veoma dobar kapacitet zapažanja i šesto kritičko i umetničko čulo," naglašava njegov učitelj. “Dobra stvar je što zna to izraziti na svoj način, posebno na tabletu jer se može kretati po digitalnoj površini s posebnom agilnošću; a pokušava i da ga odnese do zida”, naglašava. 'Dius', ispred murala na kojem vježba kod kuće – na fotografiji Adrián uči tehniku prskanja zajedno sa svojih pet drugova iz razreda. Franz kaže da se dječak „mnogo teško kreće po zidu“ i može slikati samo područje ispred sebe. Međutim, 'Dius' jako dobro poznaje svoje panjeve i zna kako da pokupi sprej kako bi ga koristio, "u čemu mu je pomogao rad na njegovom tabletu", komentirao je direktor škole. Kako bi bolje iskoristio sprej, njegov učitelj Álex Simon osmislio je spravu sa štapićem i sredstvom za uklanjanje začepljenja koji je pričvršćen za četku. „Ako ti ovo odgovara da se prilagodiš svom muñonsehu, možda mogu da slikam nešto bolje“, smatra Simon. „Probaću kasnije“, obećava Adrián, koji je nedavno otvorio Instagram nalog. Mural koji su u Quintanar de la Ordenu napravili 'Dius' i njegovih pet drugova u Školi urbane umjetnosti La Mancha. Adrijanov nadimak se vidi na zidu, desno – Arturo Rojo. U ovom trenutku, klinac uspeva da drži limenku na jedan način i postavi nastavak za usta tako da mu omogućava da aktivira dugme. „Ne možete sada tražiti finoću jer, ako je već komplikovano sa prstima, zamislite bez njih“, izjavila je učiteljica. „Volim da pravim pisma i ne znam mnogo o spreju“, priznaje dečak, veoma zahvalan roditeljima. “Ako ovaj izvještaj ohrabri našeg voljenog Diusa da nastavi s grafitima, ostavit će mnoge impresionirane, ne, sljedeće. On je motivacija i inspiracija za svakoga.
